ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА

Литерарна секција ангажује ученике који имају интересовање да у свету поезије и прозе активно учествују. Након утврђивања афинитета за одређено литерарно стваралаштво, уз континуирани рад, ученици су испољавали своје списатељске способности одазивајући се, између осталог, на пристигле конкурсе (Лимске вечери поезије, Планина извор здравог живота, За зелен Лим и чисто Пријепоље, Косово и Метохија је душа Србије, Крв живот значи).

Од почетка школске године кренули смо у обележавање значајних јубилеја везаних за годишњице рођења и смрти писаца. Ученици су направили 15-ак плаката који представљају сликом и речју дело и живот писца заступљеног у школској лектири (Шекспир, Толстој, Пушкин, Л.Костић, А.Шантић, Б.Нушић, И.Андрић).

Чланови литерарне секције учествују редовно у обележавању значајних манифестација (Дан школе, Савиндан). Негује се сарадња са Рецитаторском секцијом И Већем уметности. Без те сарадње не би се успешно реализовао ниједан од предвиђених свечаних програма.

На сопствену иницијативу, као и на предлог са стране, имамо у виду да би поезија наших ученика могла да буде смештена у корице једне књиге, али о коначној реализацији те идеје одлучиваће и наше појачано интересовање на том пољу као и многи други спољни чиниоци.

 

КОСОВО И МЕТОХИЈА ЈЕ ДУША СРБИЈЕ

˜˜˜
Сева муња из мрачних висина,
Потреса се моја отаџбина.

Над Косово надвила се тама,
Божја рука нечастивог слама.

За српство се главна битка бије,
На Косову у души Србије.

Ибар хучи, гракћу гавранови
Небом лете сиви соколови.

Тмурном небу донеше светлости,
Српском роду наде и радости.

Јер то нису сиви соколови,
Већ то јесу Божији синови.

Из Грачанице звоно се чује,
С неба глас српском роду поручује.

Постојаћеш, док год Сунце грије,
Док не дођеш пред лице Божије.
˜˜˜
Сети се, брате, Косова поља
и крвавога Видовдан,
сети се Ибра, Ситнице, Лаба
сети се славног Газиместана.

Сети се, брате, Кнеза Лазара,
српскога вође, светога цара,
паде за понос српскоме роду,
за веру, образ и слободу.

Сети се, брате, Југ-Богдана
и његових девет синова,
Крсташ бајрака, над крвавим пољем,
славних смрти српских соколова.

Сети се, брате, Обилића
Што згуби силна турскога цара,
оцрњен клеветом издајника,
пропасти српске неимара.

Сви они су нам путоказ дали,
животима својим Космет освештали:
аманет косовске трагедије -
да Косово је срце Србије.
˜˜˜
Да ли ће косовским јунацима,
припасти крвљу плаћена слава
Или ће преко њихових дела,
Пасти вечна копрена заборава.

Да ли је дошло такво доба,
Да Косовом гори нечисти пламен,
Да је једини белег њиховог гроба,
Божур, и хладни сурови камен.

Да ли су српске душе мирне,
Док косовске светиње ватром горе,
Зар их плач звона у срце не дирне,
Да се за српску колевку боре.

Пре 600 година, земљо моја,
Преци су наши славно пали.
И у нама тече крв, која
Цена је слободе, што су је дали.

И зато док год Србина има,
За Косово ће срце да му бије,
И моћи ће да погледа у очи прецима,
И каже да Косово издао није.

Након учествовања на конкурсу добротворне студентске организације „Уједињена Србија“ позван сам на четвородневни семинар под називом „Косово и Метохија је душа Србије“ који је 5. до 8. новембра 2009. године одржан на Копаонику. Поред упознавања и дружења са вршњацима из свих крајева Србије као и из дијаспоре, организовани су семинари на тему значаја Косова и Метохије из више аспеката посматрања. Последње вече организована је свечаност на којој су учесницима пригодне награде уручили највиши функционери организације „Уједињена Србија“ и Српске Православне Цркве. Такође и најбољих 100 радова је публиковано кроз зборник „Косово и Метохија је душа Србије“.

Саво МАЛЕШИЋ

СВЕТИ САВА МРАК НА ЧЕТВЕРО СЕЧЕ

Свети Сава мрак на четверо сече

Црвени брош.
кад сија кроз рубине своје, осећај лош...
Вини га у висине,
Просветитеља јединога тамо неће да мине.

Драгуље носимо,
а ипак од зла за још просимо...
НЕШТО, нам треба.
А велико НЕКО нам се нуди!
Свети Саво пробуди нас, желе те твоји људи.
Објасни, кад сами себи нисмо јасни.

Гледаћемо у другу страну, у правцу светла.
Очи нас не боле од ових зрака.
Успењимо се уз њих из мрака,
топли загрљај, свежег неба
то нам треба... Истина.

Од слова ради примере, а они чине степенице
што заобилазе пречице.
Горе оркестар дечице веселе, засео у круг,
горе у глави,
смеше се диригенту, Светом Сави.

Тако душа ми дише, кад с иконе бори дивим се свакој.
На четверо се пресеци десном руком,
радујмо се муци лакој.
Он је ту у крсту твојих прстију.

Ивана МАНДИЋ

Прва награда на конкурсу поводом Савиндана
у Пријепољској гимназији.
27.јануар 2010.

 

ЛИМ

Корито своје сама сам исекла,
из душа планинских потекла.
Природа и ја, сами против света,
флаша, кеса и корнета.
Кроз многе људе пролазим,
Од врха планине, па све до Дрине.
Срећем оне, што их на лето купам,
низ брзаке спуштам, гостим на обали
својој
и што им рибе дајем,
мојој банди пецарошкој.

Волимо се град мој и ја.
Али мање он мене, него ја њега.
Растужи ме свака шака отпадака,
свако тужно дрво моје,
што му гране кесе броје.
Нећу да ме нема,
хоћу да ме има, и у будућим
генерацијама
у свима!
Зато људи моји, не дирајте ме прљавим прстима.

Ивана МАНДИЋ

Друго место на конкурсу "За чист Лим и зелено Пријепоље"
у организацији ТВ "Форум"

 

КРВ ЖИВОТ ЗНАЧИ

Сећам се ...
Хладне росне капљице
Клизе ми низ стопала.
Мирис отрова се шири, спопада.
Сунчев зрак боје меда, срцем гледам.

Лагано, као перо, спуштам се.
Живот, тешка игра,
Упуштам се!

Мноштво цветова око мене,
али само један тече кроз вене.
Корачам, храбро, анђели су око мене.
Чувају ме, не дају цвећу да вене.

Стојим на линији судбине,
сатканој од свиле.
Не знам куда идем.
Испред мене је живот, а иза...
Почињем да бринем!

Време полако истиче, осећам
Ближи се крај.
До ушију допиру речи „Молим те, погледај!“
Лагано отварам очи, поглед застаје
На два узбуркана мора
Из којих река потекла је.

Снажан загрљај.
Топлина се разлила у мени.
Живим. Опет зрачим.
Јер крв, живот значи.

Тамара НЕСТОРОВИЋ

 

Златибор у легендама и предању
Планина извор здравог живота

У недељу, 13.09.2009 одржан је скуп на Златибору „Чигота“ поводом доделе награда за најбољи састав, песму или есеј, у част нашег песника Михаила Ћуповића, чије је стваралаштво везано за Златиборски округ, а пре свега планину Златибор. На нивиу Златиборског округа, мој рад заузео је II место, у веома оштрој конкуренцији. Да све протекне у најбољем реду, побринула се Нада Милошевић, а након доделе награда, приређен је коктел за све присутне, као и сликање са нашим познатим песником Љубивојем Ршумовићем

.
Саид БЕЋИРОВИЋ