МОНОГРАФИЈА ПРИЈЕПОЉСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

26.  октобар  2016.

Реализована је промоција монографије: “Пријепољска гимназија 1913-2013“ аутора професора Љубомира Шуљагића и Хаџа Мушовића у малој сали Дома културе са почетком у 19 часова.  О монографији су говорили  присутним гостима,  рецезенти: Др Сакиб Шеховић,  Др Јован Љуштановић и аутори бивши професори и директори гимназије. Поред бивших и садашњих професора и ученика ПГ, промоцији су присуствовали директори  других школа и грађани Пријепоља, а цео догађај пропратили су локални медији и ТВ „Форум“.

 

СВЕДОЧАНСТВО СВИХ ГЕНЕРАЦИЈА

Садашњи директор школе Љубомир Шуљагић и професор Хаџо Мушовић, од недавно у пензији, написали су монографију о Пријепољској гимназији која је основана пре 97 година.

Пред читаоцима је књига „Пријепољска гимназија 1913 – 2008“ која је настала после вишегодишњих истраживања двојице професора икњижевности и српског језика, садашњег директора школе Љубомира Шуљагића и Хаџа Мушовића, од недавно испраћеног у пензију. На више од 860 страна, са великим бројем фотографија и других докумената, сабрана је грађа о првој средњешколској установи у граду на Лиму и ширем окружењу, а међу корицама се нашла готово све, отргнуто од заборава и олујних ветрова два светска рата, сеоба, вртлога промена и реформи. Уз бројне записе о школи и школству, монографија о Пријепољској гимназији је и драгоцено сведочанство о  граду у коме је Нижа реална гимназија основана само годину дана по ослобођењу од Турака.
Рецензенти вредне књиге др Сакиб Шеховић и др Јован Љуштановић, са особитим задовољством препоручили су рукопис за објављивање и читаоцима да се упознају са изузетно занимљивим штивом. Нагласили су да су професори књижњвности и српског језика Шуљагић и Мушовић, дугогодишњи радници Пријепољске гимназије, прихватили су се једног историографског посла иако нису историчари, једног тешког и одговорног задатка кога, у досадашњој скоро стогодишњој историји ове школе, нико није ни покушавао да начне, а некмоли да реши.
Аутори и рецензенти бележе да је почетак рада школе био „прворазредни догађај у глувој касаби, на крају света“, у крају тада познатом по беди и заосталости. Срећом, сачуван је и објављен оригинални текст Указа краља Србије, Петра Првог Карађорђевића, о оснивању гимназија у Ђевђелији, Тетову, Новом Пазару и Пријепољу. Пријепољска гимназија почела је са радом у згради бивше турске руждије (полугимназије), коју је турска власт кулуком саградила још 1839. године. То је зграда у којој се данас налази музеј.
За првог директора постављен је, 9.децембра 1913. године, Живко Јоксимовић, родом из пожешког села Горобиља. Одмах по постављењу он је са супругом Катарином кренуо за Пријепоље, али су успели да стигну само до Ужица, јер су невреме и велики сметови онемогућавали даље путовање, поготову преко залеђеног Златибора. Зато су били принуђени да се врате код његових родитеља у Горобиље, док се време не поправи. Ту су остали до средине фебруара, а онда отишли у Пријепоље.
У једном извештају о почетку рада гимназије, Живко Јоксимовић наводи: Указом његовог величанства краља Петра Првог, од 20.новембра 1913. године, отворена је у Пријепољу непотпуна гимназија, која је почела са радом 3. марта 1914. године. Према извештају за школску 1913/14. годину Пријепољска гимназија је у први разред уписала 34 ученика, а разредни старешина била је Катарина Јоксимовић.
За последњих 55 лета, из Пријепољске гимназије изашло је више од 5.000 матураната а школа данас у 16 одељења има 465 ђака. Гимназија је деценијама расадник кадрова, па град на Лиму не оскудева у лекарима, урбанистима, економистима, професорима и другим високошколцима. Практично, дефицитарних струка овде нема, јер се млади са факултета враћају у завичај. Наши ђаци увек предњаче на разним такмичењима из наставних и баннаставних активности, у знању и у спорту, - каже Љубомир Шуљагић, директор примерне средњошколске установе.
У нову школску зграду, на левој обали Лима, Пријепољска гимназија уселила се 1997. године. Сада ради у знатно бољим условима, подмлађени колектив од 37 професоранаставу изводи у једној смени у учионицама и 18 савремених кабинета. Поред мале фискултурне сале, школа има и спортску дворану са 1500 места у гледалишту.

ДОБРОТВОР
Аутори монографије Пријепољске гимназије наводе у књизи да је код њих у мислима постојала дилема: радимо ли то узалуд, како ћемо књигу штампати, хоће ли и ови листови остати да чаме у сенци заборава као што је остала и потреба да се књига напише и и з таме извуку и осветле године њеног трајања? Онда су сакупили храброст и обратили се Нићифору Аничићу који „крену испод свог Јадовника, остави Гончарево, прејезди мора и стиже до Рта Добре Наде, али у срцу понесе и опет завичају врати, љубав горштачку, сада оплемењену сазнањем светског путника“. Велики и осведочени добротвор је одговорио: „Само ви радите, за паре не брините“. Тако и би.