УСМЕРЕНО ОБРАЗОВАЊЕ

На страницама посвећеним историјату Гимназије дајемо само неке занимљиве фрагменте из готово стогодишњег рада, које уз дозволу аутора Љубомира Шуљагића и Хаџа Мушовића, преносимо из њихове монографије посвећене Пријепољској гимназији.


Значајна замисао у реформи била је и превазилажење постојећег дуализма у школама средњег образовања, да би се, како се говорило, створиле повољније могућности за школовање младих у складу са својим способностима и ученици активније укључили у процес самоуправљања у школама.
Тадашњи локални лист „Полимље“, активно се укључио у реформу.
„Постојањем дуалистичке школе на темељима класног концепта имало је одраза на раслојавање средњошколске омладине. Док на једној страни постоји гимназија која спрема младе за даље школовање и интелектуални рад, дотле су остале средње стручне школе оспособљавале младе за укључивање у рад. Тако се у средњим школама стварао јаз између умног и физичког рада. Овај систем образовања био је функционално неповезан, неефикасан и одвојен од рада, што је имало разлога да се предузму радикални кораци на стварању система који би на адекватан начин одразио интерес и потребе самоуправног социјалистичког друштва...“3
Простије речено, настојало се да се сви ученици ставе у исту раван, да се елиминишу разлике како међу њима тако и између самих школа. Хтело се оспорити да су неке школе „елитне“, да су нека деца интелигентнија, да боље и брже уче, да међу децом постоје разлике... Тако се, између бројних других мањкавости ове реформе, дешавало да се у истом одељењу нађу ученици који су натпросечни и они који су и основно школовање једва завршили и који (а било је и таквих) још сричу док читају. Како у таквом одељењу организовати наставу, коме је прилагодити... то је била само једна од бројних дилема са којима су се наставници свакодневно у реформисаној школи суочавали.
Не треба ни говорити да је читав систем образовања био идеолошки обојен и да су две најприсутније речи биле- самоуправљање и марксизам. Због такве идејне оријентације, у програмима стручног усавршавања наставника, најприсутније су теме са овом садржином. И не само ту, теме са марксистичком и самоуправном оријентацијом обрађују се у бројним Политичким омладинским школама, на седницама ОО СК, па чак и на седницама одељењских заједница.