СВЕЧАНА СЕДНИЦА НАСТАВНИЧКОГ ВЕЋА
Поштоване колеге, радници Гимназије,
Данас, овог 20. новембра 2013. године, Пријепољска гимназија обележава 100 година свога постојања. Школа је основана тога датума пре једног века Указом Краља Петра I Карађорђевића, што је било само годину дана након ослобођења ових крајева од турске власти и њиховог присаједињења матици. Могао се стари Чика Пера, краљ Србије, и на други начин сетити Пријепоља. Али, знао је да нема напретка и бољег живота без знања, науке и просвећености. Зато је дао да се оснује гимназија.
Школа је за век свога постојања била прави светионик просвећености, науке и знања у овом, некада најзабитијем и најзаосталијем делу наше земље. Немерљив је њен удео у развоју ових крајева, али и шире, јер је била оснивач гимназија у Новој Вароши и Прибоју; учитељске и вечерње економске школе у Пријепољу.
Такође, то је од оснивања била спона народа који у овој средини вековима живе, јер је повезала до тада раздвојене и удаљене Србе и Муслимане-Бошњаке, изграђујући нове односе и потирући разлике. Сада су се, у истим клупама нашла деца муслимана и православаца, почело се враћати поверење, градити нови односи разумевања и толеранције. Гимназија је ту одиграла пресудну улогу.
Гимназија није радила само у време ратова – Првог и Другог светског. После ратова почињало је све из почетка, борећи се са немаштином и оскудицом. Жалосни су примери како су деца, њени ђаци, живела по пријепољским подрумима и уџерицама о гњецавом хлебу и соли, или путовала до својих удаљених села. Дивни су примери са колико су љубави директори школе настојали да помогну тој сиротињи, просто просећи жито по селима да би ђачка менза могла да ради, куповали од својих плата ђацима дрва.
У Пријепоље су стигли професори из најудаљенијих крајева тадашње Југославије, град је оживео, гимназијалци су били у првим редовима културног и спортског живота града. Променила се слика града. Гимназија је деценијама, док нису ојачале друге установе, нарочито после Првог и Другог светског рата, била наше Удружење књижњвника, Опера, Звезда и Партизан, Позориште. Све се одвијало у њој и око ње.
1954. изашла је прва генерација потпуне гимназије, у овом данашњем облику. Све је већи број школованих људи из нашег града који заузимају места наставника али и друга одговорна места. Гиманзија се може подичити иманима великих, чувених професора и директора, који су оставили дубок траг и остали записани у историји наше школе, као и бројком од око 100 научних радника, магистара и доктора наука који су били њени ђаци.
Ђаци гиманзије, од њеног оснивања, чине интелектуалну елиту овога краја, одлазили су као гиманзијалци али се враћали своме граду као лекари, професори, инжењери, економисти, правници. Таква слика траје, ево, читав један век.
Нема пријепољске породице из које неко није ишао у Пријепољску гиманзију. Зато она, с правом се може рећи, припада нама, граду, свакој породици. У свим временима Гимазија је истински делила судбину народа овога краја.
Нама, нашој генерацији, пала је част да на уласку Пријепољске гиманзије у други век, будемо овде, на месту где су пре нас седела бројне генерације просветних радника и утирале пут за оне који ће доћи после њих. Ми смо сада одговорни за њену прошлост, али и за будућност – да не дозволимо да на њено лице падне иједна мрља. На нама је да иза себе оставимо њено чисто лице за будуће генерације. Нека вам је срећан овај велики дан и да их још пуно дочекате и прославите. Ваљда ће бити боље, јер се и каже да је – најтеже првих 100 година.
20. новембар 2013. године Директор,
Љубомир Шуљагић
