СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА

Поштовани господине министре, даме и господо, драги гости,

На данашњи дан, пре једног века, давне 1913, указом Краља Петра I, основана је Нижа реална гимназија у Пријепољу. Тај историјски догађај, немерљивог значаја за овај крај, повод је нашег данашњег окупљања. Хвала вам, што сте, схватајући његову важност, данас са нама.
Морам, на почетку, да кажем да је овај дан, у дугој историји школе различито посматран, нередовно и на различите начине обележаван, а, понекад, чини се, најчешће из идеолошких разлога, и намернио запостављан. То није праведно нити доликује значају тог датума, ни школи, ни граду. 20. новембру се морамо стално враћати, јер, сећајући се тога датума, ми се сећамо величине и визионарства ученог, просвећеног демократе Краља Петра Првог, чика Пера, како га је народ звао, који је, одмах по завршетку Балканских ратова и ослобођења ових крајева, када је разрушена и осиромашена земља грцала у оскудици, имао времена и мудрости да размишља о просвећивању, школи, науци. Неко други би, можда, у тадашњу санџачку паланку послао неку другу помоћ, али, чика Пера је знао да без памети и знања, нема напретка и бољитка, схватајући и да се све те недаће без тога не могу превазићи, те је послао учене људе и дао да се отвори гимназија.
На том свом путу, Гимназија је прошла бројна искушења: престајала са радом за време ратова, обнављана, бивала без основних средстава и услова рада, реформисана, сељакала се, горела ... али опстајала, васкрсавала и опет трајала. Једноставно, делила је судбину људи овог краја, јер је увек била део тог народа који је исто тако много страдао, патио, трпео али - опстајао. Из те гимназије рађале су се и друге школе, које су такође, у одређеном времену, давале огроман допринос економском развоју овог краја, који то није могао постићи без кадровског јачања. Тако је, у оквиру гимназије почела да ради Учитељска школа, затим вечерња Економска школа, Гимназије у Прибоју и Новој Вароши.
Када се завири у њену дугу и богату прошлост, морамо да се сетимо оних, који су уз највеће напоре, у беди и немаштини у њој радили, али и оних који су учили. Потресне су сцене сиромаштва предратних гимназијалаца, који су долазили из својих удаљених села, живећи по влажним уџерицама о гњецавом хлебу и соли, али су трпели, учили, ишли напред, веровали да их само знање може спасити беде. Дивимо се такође, напорима бројних наставника, који су по задатку стизали из најудаљенијих крајева тадашње Југославије да би децу учили: директора, који су, као прави родитељи, мољакали да се отвори интернат, доведе вода у школско двориште, просили жито по селима, само да би школу одржали, децу прехранили. Сетимо се и оних гимназијалаца који су се први нашли у строју за одбрану отаџбине од фашизма, ентузијаста који су по завршетку ратова почињали од ништа у обнови државе и школе.
Ко се несећа првог директора Живка Јоксимовића, који је по највећој мећави прегазио завејани Златибор, само да би отворио гимназију у Пријепољу, великог добротвора Јована Спасића, „ђачке мајке“ Цветка Петковића који је сиромашној деци куповао хлеб и дрва, ученог а трагично настрадалог Драгише Боричића, па Јелице Цветковић, Мића Љуштановића, Душана Жунића, Милана Плескоњића... Нисмо овде помињали оне најзаслужније, ни најбоље ни највеће, већ оне који су понели највећи терет у најтежим временима, радећи дуги низ година као наставници или директори, мада је сваки директор и наставник део Гимназије, честица у њеном великом мозаику. И тако – цео један век.
Посебан значај гимназије је у школовању генерација гимназијалаца, који ће се даље, настављајући студије, враћати у родни град као стручњаци, лекари, професори, правници, инжењери, економисти... Пријепоље је јединствен град по томе. Мало је градова који су све своје кадровске потребе, чак и у кадровима који су били дефицитарни у много већим и развијенијим срединама, задовољавали људима из сопствене средине и тако квалитетно. Добро је да се , упркос свим недаћама које прате друштво у целини, то дешава и данас. Допринос Пријепољске гимназије томе, не може се никако умањити нити оспорити.
Однос града према овој школи, одувек је био посебан, гимназија је одувек имала посебно место у свести људи овог краја, који су знали да осете и препознају њено место, улогу и значај за општи напредак и развој. Сигурно је да нема ниједне породице у нашој Општини из које неко није завршио Пријепољску гимназију. Зато је она наша, у правом смислу те речи. Наравно, овим никако нећу да умањим значај и допринос других школа, из којих су излазили и излазе врсни економисти, техничари, мајстори разних профила. Али, Гимназија је школовала будуће академце који су били спремни да студирају и школују се у било којој области и у томе је њена предност. У међуратном времену, као и после Другог светског рата, када је Србија настојала да се поврати и и изгради своје институције, гимназија у Пријепољу је, за овај крај, била све: наша Академија наука, Удружење књижевника, Опера, Народно позориште, Звезда и Партизан.
Подсећање на ова прошла времена, неопходно је, јер све то чини један континуитет и спаја њену деценијску делатност и улогу. Јасно нам је да није било 1913, не би било било ни 2013. да није било 1954. када је Гимназија птрерасла у потпуну гимназију, опет не би било 2013, да није гимназија враћена и обновљена 1990. не би била оно што је сада. Та њена дуговечност и дуга традиција, трајање и успеси, одређују јој високо место у историји српског школства.
Таква школа никада више не може изневерити себе, никада не може нестати ни престати, никада поћи уназад. То неће дозволити они који су њено име градили и изградили, носили и проносили, који га носе у свести срцу и они који је данас чине. Јер, породица гимназијалаца је велика и снажна!!!
Данашња Гимназија је, а то је одувек и била, велика и значајна институција наше Општине. Град без гимназије и није град, то је крилатица коју сви знамо. Пријепољска гимназија има све предуслове за свој даљи развој и напредак. Прво, она је незаобилазна потреба у даљем развоју и просперитету овога краја, а располаже и другим потенцијалима који гарантују њен напредак и опстанак. Настава се изводи у новој згради, која по свим стандардима гарантује успешан рад, кадровски је сасвим оспособљена јер је настава у потпуности стручно заступљена, брига друштвене заједнице и локалне самоуправе можда често и превазилази наше објективне могућности. Ми, који радимо у Гиманзији, имамо јасан циљ и опредељење које гласи: Гимназија никада не сме ићи уназад и стагнирати, мора стално да чини помаке и иде напред!!! До сада смо у томе успевали. Опремљеност школе у сваком погледу, из године у годину, побољшава се, што показују и успеси које наши ученици постижу на разним нивоима такмичења. По броју освојених првих, других и трећих места на окружним и републичким такмичењима последњих годима наша школа је прва или међу првима у Златиборском округу; број ученика који уписује факултете и настављају школовање је такође врло висок.
Поштовани пријатељи, у овим смутним временима све је на проби и сви смо на проби. Пријепољска гимназија је ту пробу успешно издржала читав један век. Нема никве сумње, издржаће и даље. Зар се не каже: тешко је првих 100 година, после је лакше.

20. новембар 2013. године                                  Директор,
                                                                Љубомир Шуљагић