ЛИКОВНИ И ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС
Литерарни конкурс:
Прва награда (новчана награда и монографија Пријепољске гимназије: Илма Китивојевић
Друга награда (новчана награда и монографија Пријепољске гимназије: Драгана Веселиновић
Трећа награда (новчана награда и монографија Пријепољске гимназије: Мајда Китивојевић
Монографијама Пријепољске гимназије награђени су:
Ирфан Гојак
Миљана Остојић
Исидора Ракић
Ликовни конкурс:
Прва награда (новчана награда и монографија Пријепољске гимназије: Милан Матовић
Друга награда (новчана награда и монографија Пријепољске гимназије: Јелена Стојић
Трећа награда (новчана награда и монографија Пријепољске гимназије: Јована Матовић
Монографијама Пријепољске гимназије награђени су:
Алекса Новаковић
Бајро Ћатић
Радован Голубовић
 |
 |
|
|
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
|
 |
 |
 |
 |
100 година Пријепољске гимназије
Као и сви закони у природи, као и у пешчаном сату, време цури и нестаје као песак кроз прсте и ништа га не може зауставити, тако и године ове наше школе нанизаше се у један век који ових дана тражи да се радујемo нашим невиним ђачким срцима.
На почетку беше прашина знања коју је ветар ковитлао, уздизао и спуштао, сакупљао и разносио, али створише се темељи нашег знања и наше будућности.У сваку циглу је уткана једна прича, некада пуна суза, некада избушена мецима, а некада и поносна и чврста која је оделела ратном вихору и неминовној историји која је део ове наше гимназије и данас листа стране уназад да видимо како смо опстали у вртлогу незнања и у бунару немаштине.
Некада давно отворише се врата ове школе и не слутећи да су нам се заувек отворили видици и пружила могућност да бирамо између светлости и таме, добра и зла, глупости и генијалности. Јер све је лакше када постоји избор, а избор је имало шездесет генерација које су промарширале кроз ходнике тунела који води у магију знања и оставља успомене на дрвеним клупама и изрезбареним столицама где заувек остадоше у срцу нека Вера и Миле, где се година 1913. ослика на зиду као неми сведок да је рођена баш ова наша пријепољска лепотица која је инзнедрила лекаре и спортисте, певаче и писце, медиокритете и мудраце и свима је иста лична карта ђачког пунолетства где је име мајке-Пријепољска гимназија. Родила је велике филозофе и мале преваранте који су кроз цео век покушавали да сакрију пушкице на бојном пољу и преваре ,,непријатеља за катедром'' јер би без њега живот ове школе личио на мртво море без таласа. У том мору је било ајкула и делфина, предатора и жртава, велики су грабили да пронађу светионике знања, а жртве су остале сиромашне знањем негде испред прага ове школе, никада не откривши шта је све могло да се деси да су заједрили на таласима, осетили буру и укус победе.
Та победа је данас, сто година после, да у колу играју играју петице и јединице, професори и ђаци, успомене и садашњост, уплетено, умрежено, распевано и успавано и одевено у свечана одела и лептир машне, као на додели Олимпијских медаља. На постољу су само маратонци који су успели да претрче стазе са препрекама, који се нису саплели на испиту живота. Мењали су брзине али циљ је освојен и данас су ту да сведоче да сваки труд даје резултате, да свака година рађа нове таленте који ће наставити да носе штафету младости и стварају имиџ наше школе која са поносом носи бреме времена и поруку:
,,Неписменост је болест
Учење је лек
Радујте се људи
Освојили смо век'' .
Илма Китивојевић
