НОВА ГИМНАЗИЈА

На страницама посвећеним историјату Гимназије дајемо само неке занимљиве фрагменте из готово стогодишњег рада, које уз дозволу аутора Љубомира Шуљагића и Хаџа Мушовића, преносимо из њихове монографије посвећене Пријепољској гимназији.

Сама концепција средњег усмереног образовања и васпитања, имала је од почетка своје критичаре, али и заговорнике, који су је грчевито бранили. Пред проблемима, који су постајали све већи и уочљивији, морало се попустити и приступити радикалној реформи средошколског образовања. Скупштина Србије донела је Закон о средњем образовању и васпитању 26. јануара 1990. године, према коме се средошколско васпитање и образовање остварује у гимназијама и средњим стручним школама. Гимназија је конципирана као општеобразовна средња школа.
Оно што је важно јесте чињеница да је школа, новим Законом, ослобођена ранијих идеолошких одредница а политичко организовање у школама забрањено. Уместо до тада преовлађујуће „социјалистичке, самоуправне и марксистичке“ основе и усмерености васпитања и образовања, сада се постављају захтеви за стицање знања заснованог на тековинама науке и технологије, највиших вредности у култури и умретности, развијању интелектуалних, духовних, моралних и физичких вредности личности.

1990-91. Одлуком Скупштине општине Пријепоље од 5. јула 1990. године, поново је основана Гимназија, која је задржала своје раније име и име бившег Образовног центра, „Проф. Бранко Радичевић“. Приступило се формирању органа управљања и нормативном уређењу школе. За директора је изабран Нешко Пузовић, проф. математике, пошто је дотадашњи директор, Душан Жунић, отишао у пензију.

1996-97. Ова школска година је посебно значајна, не само за ту школску годину, већ много шире и дугорочније. Вероватно први пут од свога оснивања Гимназија је добила школску зграду коју заслужује и каква јој је потребна. Додуше, нова школа је свечано отворена за Дан општине, 25. септембра, али је званично усељена на почетку другог полугодишта, тачније на Савиндан, јер је било потребно да се заврше још неке припреме, што је учињено за време зимског распуста. У њеном склопу налази се и спортска дворана, која је власништво Гимназије.
Нова зграда располаже са 15 специјализованих учионица велике површине /по 73,79 м2/, две лабораторије и просторијом која је намењена за тзв. „свечану салу“. Свака учионица, а само у неколико случајева то је за две учионице, има припремну просторију за наставнике или наставнички кабинет. У тим просторијама наставници држe састанке, уџбенике, литературу, вежбанке, касетофоне и друга наставна средства, припремају за наставу, одмараjу у паузама.

Школска година 1998/1999 је била на ивици регуларности јер није одржано чак 6.145 часова. Коначно, настава је сасвим прекинута 25. марта 1999. године, као и све друге активности у школи, јер је почео напад НАТО авијације на Србију. У време трајања НАТО агресије, авиони су свакодневно надлетали Србију па и Пријепоље, које је два пута бомбардовано. У ствари, авијација НАТО агресора је у два наврата гађала мост на Лиму, 3. и 11. маја, када је потпуно порушен. У школи је уведено дежурство, дању и целу ноћ, град је био сасвим замрачен, тако да се тешко могло и отићи до школе, поготову ако је дежурство падало ноћу. Једне ноћи бомбардер је одбацио два огромна празна резервоара од горива, од којих је један пао у Душманићима, а други између обданишта и Гимназије, на само 4-5 метара од саме зграде.
Министарство просвете је школама послало упутство о условима за завршетак школске године. Пропоручено је да се у току маја и јуна организује консултативно-инструктивни рад са ученицима који су имали слабе оцене или желели да поправе успех, али је, из безбедоносних разлога школска година завршена већ крајем маја.

2002-03. И ове школске године се наставило са даљим опремањем школе на свим нивоима. Треба рећи да је Гимназији ове године враћено њено изворно име, које је носила на оснивању. Одлуком Наставничког већа и после проведене процедуре, школа је, уз сагласност Министарства просвете, добила име Пријепољска гимназија. Ово није прошло без отпора у самом граду, јер се сматрало великим грехом брисање имена професора Бранка Радичевића, чије је име Гимназија носила у послератном периоду.

Школски одбор је закључио да је крајње време да се приступи изради монографије (речено је „Летописа“) Школе, поводом њеног 90-годишњег постојања. Изабрана је Редакција за реализацију овог посла у саставу: Љубомир Шуљагић, Хаџо Мушовић, др Драган Коковић, Милан Цмиљановић, Славољуб Пушица, Изет Кријешторац, проф. др Милић Матовић, проф. др Нијазија Мусабеговић, Радослав Матовић и мр Милинко Фемић. Посао писања Летописа (монографије) поверен је професорима књижевности, Хаџу Мушовићу и Љубомиру Шуљагићу, директору Гимназије.