---

1918/1919

Директор Спасић извештава Министарство да су „сада на раду у овој гимназији“: Јован Спасић, суплент, професор југословенске књижевности, са платом од 1.800 динара, који предаје и француски језик и историју и врши дужност директора, Сејфи Шеовић, муслиманску веронауку, са платом од 1.580. динара и Оливера Марићева, са платом од 1.200 динара, која предаје вештине, женски рад и писање, али су из других школа ангажовани Јован Митрановић, Јелена Павићевић, Станија Никовић, Чедо Милошевић, Спасоје Копривица, Глиша Петровић, Ристо Минић и Боривоје Марковић.

---

1919/1920 у Гимназији су радили:
Цветко Петковић, Велебит Рендић, Оливера Минић, Сејфи Шеовић, Сергије Бељајев, Алексије Кавтарадзе и Др Марко Бан, као и хонорарни наставници: Јован Митрановић, Милорад Николић, Риста Марјановић и Јосиф Јевтовић.

---

1923/1924

У школи су радили следећи наставници: Цветко Петковић, Илија Пановић, Сејфи Шеовић, Тодор Андоновић, Велебит Рендић, Јован Митрановић и др Марко Бан. Ученика је било 128, од тога: у првом разреду 41, у другом 33, у трћем 35 и у четвртом 17. Још увек је мали број муслиманске деце, од укупног броја само их је 20.

---

1927-28. Према подели предмета на наставнике, која је сачувана, у тој школској години, у Гимназији су радили:
Јован Спасић, директор, предавао и француски језик;
Тодор Андоновић, математику;
Илија Пановић, историју и земљопис;
Персида Спаић, јестаственицу, хемију, физику и земљопис;
Марија Наумовић, српски језик;
Грозданка Андоновић, писање, певање и цртање;
Сејфи Шеовић, исламску веронауку;
Лепосава Михајловић, женски рад;
Др Милан Гербев, школски лекар;
Јован Митрановић, хришћанску веронауку;

---

1937-38. Ове 1937/8. школске године, дошло је до значајних промена у наставном кадру, што је сигурно последица догађаја из претходне године, када су се десиле демонстрације. Милица Бељанска је премештена у Суботицу, Радмила Сретеновић у Никшић, Вукосава Стефановић у Краљево а Бранко Радичевић је „отпуштен из државне службе“. На рад у Државну реалну непотпуну гимназију у Пријепољу, како се тада звала, дошли су: Петар Вагнер, професор гимназије у Н. Пазару (предавао гаографију, природопис, немачки језик, цртање и писање); Катарина Михајловић, је дошла из Ђаковице (предавала зоологију, ботанику, природопис, хигијену, математику и цртање); Петар Пајковић, тек дипломирани студент филозофије, на кратко је распоређен у ову гимназију, али је већ после четири дана распоређен у Беране; Даница Јевђевић (Недељковић) је дошла из грађанске школе у Дубровнику (предавала југосл. књижевност, филологију, историју и француски језик).
У школи су још радили: Драгиша Боричић, Милосав Пушоњић, Алексије Коровајев, Данило Шиљак, Ћамил Чичић и Радојка Ивановић.

---

1939/1940

Иако је школа имала 140 ученика, на крају школске године наставника је било само седам: Драгиша Боричић, је био директор, али је предавао и француски језик, цртање и писање; Милосав Пушоњић - српскохрватски језик; Јелица Суханек, природопис, хигијену, хемију, немачки језик и писање; Радмила Вучковић, земљопис, историју и певање , а уз то је била и деловођа школе; Алексије Коровајев, физику, математику и цртање; Данило Шиљак, православну веронауку и Ћамил Чичић, исламску веронауку.

---

У периоду од обнављања рада пријепољске гимназије па до школске 1949/50. године у њој су радили:
- Данило Барјактаревић, професор српског језика и књижевности;
- Добрица Обрадовић, наставник француског језика;
- Вукосав Кијановић, учитељ;
- Божидар Бојовић, учитељ;
- Добрила Поповић-Барјактаревић, учитељица;
- Радослав Чабаркапа, учитељ, касније наставник руског језика;
- Његош Веселичић, студент шумарства;
- Жарко Михаиловић, професор математике;
- Бранислава Божовић, учитељица;
- Јеленко Цвејић, наставник историје и географије;
- Чедомир Благојевић, учитељ;
- Медо Хашимбеговић, чиновник, предавао фискултуру;
- Анђелко Кузмановић, професор педагошке групе предмета;
- Обрад Ераковић, учитељ;
- Даринка Ћуповац, учитељица;
- Срећко Ћуповац, учитељ;
- Славко Пенца, наставник књижевности и српског језика.

---

У времену прерастања Ниже у Вишу реалну гимназију у њој су радили (од 1949/50. до 1953/54, године):
- Добрица Обрадовић, наставник француског језика;
- Вукосав Кијановић, учитељ;
- Радослав Чабаркапа, наставник руског ејзика;
- Даринка Ћуповац, учитељица;
- Жарко Михаиловић, професор математике;
- Бранислава Божиновић, учитељица;
- Јеленко Цвејић, наставник историје и географије;
- Славко Пенца, наставник српског језика;
- Срећко Ћуповац, учитељ;
- Нада Петровић, наставник географије и историје;
- Драгослав Пурић, учитељ;
- Чедомир Несторовић, учитељ;
- Магдалена Пенца - Ћирковић, наставник историје и географије;
- Милош Миловановић, наставник историје и географије;
- Милева Пивнички, наставник руског језика;
- Јелица Ћетковић, наставник, касније професор педагогије и филозофије;
- Љубиша Гујаница, стручни учитељ;
- Петар Јефтић, учитељ;
- Божидар Глушчевић, учитељ;
- Мухамед Челебић, наставник ликовне уметности;
- Властимир Ћеловић, наставник српског језика;
- Милена Крампач, наставник српског и руског језика;
- Димитрије Тодоров, наставник српског језика;
- Дана Милојевић, ванредни студент Економског факултета;
- Хранислав Милосављевић, наставник математике и физике;
- Анђелка Спасојевић, дипломирани шумарски инжењер (Биологија, Хемија);
- Јелена Вукомановић, професор француског језика;
- Немања Кљајевић, учитељ;
- Видосава Миловановић-Јевтовић, наставник историје и географије;
- Селим Софтић, грађевински техничар;
- Мирјана Марјановић, наставник географије и историје;
- Драгомир Марјановић, наставник географије и историје;
- Србислав Зотовић, стручни учитељ за фискултуру;
- Милан Кнежевић, инжењер агрономије;
- Данило Шапоњић, шеф Поште;
- Сулејман Пашановић, техничар, касније наставник физике;
- Зора Чабаркапа, стручни учитељ;
- Неџиб Дрнда, медицински техничар, предавао музичку уметност;
- Јоже Кос, професор историје и географије;
- Сафет Чичић, диломирани геолог;
- Абдурахман Хашимбеговић, дипломирани економиста;
- Лепосава Милетић, наставник француског језика;
- Душанка Љујић, наставник географије;
- Нада Жунић, наставник руског језика;

---

Из поделе предмета на наставнике на почетку школске године (10. септембра 1956) види се да су наставу изводили: Јоже Кос (Еволуција, Основи ликовне уметности), Јелица Косовац (Филозофија, Хигијена, Наука о човеку, Ликовна уметност), Марија Ивановић (Географија), Абдурахман Хашимбеговић (Историја, Географија, Друштвено уређење), Радослав Чабаркапа (Руски језик), Божидар Глушчевић Математика), Богосав Бојовић (Српскохрватски и Руски језик), Боривоје Илић (Биологија), Драгиша Поповић (Историја и Географија), Јелена Павловић (Српскохрватски језик и Лепо писање), Сулејман Пашановић (Физика), Мирко Вуковић (Немачки и Латински језик), Милутин Јелић (Француски језик), Радош Радивојевић (Математика), Вукосав Кијановић (Математика), Живко Миливојевић (Српскохрватски језик и Лепо писање), Драгослав Пурић (Предвојничка обука, Хигијена и Телесно васпитање), Мирослава Радојевић (Француски језик), Зора Чабаркапа (Ручни рад и Домаћинство), Јусуф Мекић (Телесно васпитање), Велимир Томић (Хемија), а хонорарно су радили Милан Луковић (Поуке из природе) и Ризах Бећирбашић (Основи ликовне уметности).

---

1958/1959

Јелица Ћетковић, директор, без часова, Љубиша Стојановић, Јоже Кос, Абдурахман Хашимбеговић, Марија Ивановић, Милан Плескоњић, Кита Трандафиловић, Мићо Љуштановић (који би допуњавао 10 часова у Основној школи), Радослав Чабаркапа, Градимир Бабовић, Сулејман Пашановић, Мирко Вуковић, Александар Недожогин, Анђа Бећирбашић.

---

1969/1970

У овој школској години наставу су изводили:
Стојанка Матић, Гордана Бајковић и Драгица Кубуровић (Српскохрватски језик), Радош Жунић и Србољуб Сокић (Руски језик), Загорка Нејков и Бранко Несторовић (Историја), Иван Нејков (Филозофија, Логика и Психологија), Милорад Дробњак (Ликовна уметност и Предвојничка обука), Коста Дивац (Музичка уметност), Бранислава Витић (Француски и Латински језик), Мирко Вуковић (део часова Латинског језика), Марија Ивановић (Географија), Милан Плескоњић (Математика), Вукола Вранић (Математика и Нацртна геометрија), Сулејман Пашановић (Физика), Миле Човић (Хемија и део часова из Биологије), Зана Секулић (Биологија), Милорад Влаховић (Општетехничко образовање) и Драгољуб Витић и Џемалудин Мемо Кратовић (Физичко васпитање).

---

1974/1975

Наставу у Гимназији изводили су 21 професор, три наставника и два апсолвента факултета, што је била доста повољна квалификациона структура наставног кадра: Стојанка Матић, Драгица Кубуровић-Стељић, Хаџо Мушовић, Миодраг Томашевић, Вера Бојовић, Радош Жунић, Олга Никодијевић (на дужем боловању), Мирко Вуковић, Загорка Нејков, Бранко Несторовић, Милорад Савић, Иван Нејков, Марија Ивановић, Милан Плескоњић, Вукола Вранић, Миодраг Булић, Миле Човић, Милорад Дробњак, Милорад Влаховић, Синиша Несторовић, Џемалудин Мемо Кратовић и новопримљени Анђелко Коковић (професор руског језика), Дана Новаковић (професор биологије), Вукашин Тодоровић (апсолвент Филолошког факултета, за француски језик), Салих Таловић (апслолвент Природно-математичког факултета, за математику). Сарадник за наставу музичке уметности била је Адила Топчибашић, наставница Основне школе у Пријепољу).

---

1992/1993:
Нешко Пузовић, проф. математике, директор Школе
Стојанка Матић, проф. српског језика и књижевности
Драгица Стељић-Кубуровић, исто
Хаџо Мушовић, исто
Љубомир Шуљагић, исто
Вера Бојовић, проф. руског језика
Здравко Гачевић, исто
Радош Жунић, исто (20%)
Вахида Обућина, проф. латинског и француског језика
Селвета Хот, проф. енглеског језика
Милан Плескоњић, проф. математике
Вукола Вранић, исто
Драже Трмчић, исто
Сретен Сарић, исто
Ћазим Чаушевић, исто
Мирољуб Коковић, проф. физике
Сретко Коковић, исто
Милан Коковић, исто
Ружица Малишић, проф. хемије
Милица Ровчанин, исто
Зана Секулић, проф. биологије
Хајрудин Рамовић, исто
Мр. Милинко Фемић, проф. географије
Бранко Несторовић, проф. историје
Бранко Ђоковић, проф. индустријске психологије
Иван Нејков, проф. филозофије и социологије
Муамер Хашимбеговић, проф. социологије
Милорад Дробљак, проф. општенародне одбране
Ибрахим Мушовић, проф. физичке културе
Данило Радевић, проф. историје уметности /музичко/
Оливера Марковић, апсолвент енглеског језика
Милољуб Трмчић, проф. историје
Мијајло Јанковић, проф. географије
Ђуро Ловрић, проф. биологије
Верица Стиковић, проф. информатике
Горица Пантовић, проф. хемије
Драган Деспотовић, проф. ликовне културе
Микота Куч, проф. одбране и заштите
Зарфа Музуровић, проф. физичке културе
Белкиса Бегановић, проф. руског језика,
Синиша Несторовић, проф. физичког, руковод. спортске дворане

---

2001/2002:

Љубомир Шуљагић, проф. књижевности, директор
Нешко Пузовић, проф. математике
Драже Трмчић, проф. математике
Сретен Сарић, проф. математике
Верица Стиковић, проф. математике и информатике
Драгана Остојић, проф. информатике
Драгица Кубуровић-Стељић, проф. српског језика
Хаџо Мушовић, проф. књижевности
Милена Радуловић, проф. српског језика
Анђелко Коковић, проф. руског језика
Нада Влаховић, проф. руског језик
Оливера Жунић, проф. енглеског језика
Ђурђица Несторовић, проф. енглеског језика
Оливера Дивац, проф. енглеског језика
Мевлуда Ровчанин, проф. латинског и француског језика
Мирољуб Коковић, проф. физике
Сретко Коковић, проф. физике
Војислав Чабаркапа, проф. физике
Ружица Малишић, проф. хемије
Миломан Дробњак, проф. хемије
Зана Секулић, проф. биологије
Хајрудин Рамовић, проф. биологије
Мр Милинко Фемић, проф. географије
Мијајло Јанковић, проф. географије
Вукосава Гојак, проф. историје
Мирела Деленџић, проф. историје
Муамер Хашимбеговић, проф. социологије и устава
Белкиса Фетаховић, проф. филофофије
Ибрахим Мушовић, проф. физичке културе
Зоран Жунић, проф. физичке културе
Дамир Рондић, апсолвент музичке културе
Ленон Рвовић, проф. ликовне културе
Хазема Капиџић, школски педагог и 8 часова психологије
Ненад Сарић, професор општенародне одбране, библиотекар

---