ДОДЕЛА ДИПЛОМА 2016

 

ДОДЕЛА ДИПЛОМА 2015

 

Драги матуранти, поштоване колеге,

Данас смо овде да крунишемо ваш четворогодишњи рад и труд. Да добијете дипломе, да се поздравимо и пожелимо вам срећан пут, до неког новог виђења.

Ваша генерација своје школовање окончава у години када Гимназија слави 101 годину свога постојања. Тиме се ова генерација уписује и постаје члан једне велике породице оних који су прошли кроз ову школу и оставили свој траг.

            Ваша генерација има 119 ученика и по свему је слична другим, бројним генерацијама, јер у свакој има оних изузетних, амбициозних и надарених, али и оних просечних и то је нормално, тако је било и биће. Узимали сте од својих професора онолико колико сте могли, хтели и умели, бирајући, надам се,  оно што је лепо и корисно, спремајући се за даље школовање, за нове изазове.
            Сама чињеница да су 52 ученика одлична, 36 врло добра, 30 добрих, 5 су„вуковци“ најбоља је слика вашег успеха. Велики број ученика ваше генерације учествовао на општинским, окружним и републичким такмичењима и остварио запажене резултате и тако афирмисао себе, школу и наш гра. То је, сигуран сам, добар залог и гаранција да ћете успешно проћи и пријемне испите и уписати жељени факултет.
            Данас ћемо поправити све слабе оцене, данас су сви изостанци оправдани, данас ћемо се измирити: ми ћемо заборавити ваше  ситне несташлуке, а  ви професорске нервозе. Било је и тога, знамо то, али, то је саставни део посла који смо заједно  радили. Много је важније и значајније да из ове школе понесете и не заборавите оно што је вредно и лепо, оно што ће вам остати у лепом сећању, трајно. Јер ово су дани непоновљиви, једном долазе и никада се не враћају, ђачки, када сте млади, када стичете трајна пријатељства, када се рађају прве љубави, учите да волите али и тугујете и  патите.
            Због тога смо сви данас са неким чудним осећањем, када се мешају радост и туга, када се иде насмејан са сузом у оку. Али, и то је људски, и то данас приличи.
            Хтео бих, људски и родитељски да вас, у име ваших професора, охрабрим, да не клонете, јер вас чекају велики и тешки изазови, многи путеви су у измаглици, а ви се налазите на великој раскрсници. Будите храбри, мудри и одлучни, гледајте добро, бирајте праве путеве, јер ви то можете, јер ви носите собом убојито оружје које не познаје препреке и увек побеђује а оно се зове-знање.
            Има, морам то да кажем, има и оних који мисле и верују да постоје неке пречице у животу, којима се стиже до успеха лако, без напора, труда, знања и одрицања. Време у коме живимо их, нажалост,  учи томе. Али то су лажи, тренутне обмане па се морају  ослободити тих заблуда, то су опасни путеви, несигурни и ризични.

            И, не заборавите свој град, своје Пријепоље, град своје младости. Ако њега заборавите, одрећићете се својих најлепших година, пријатеља, сећања. Било куда да пођете, било где да вас живот понесе, Пријепоље ће увек бити ваше сигурно уточиште, једини град у коме никада нећете бити странци, који ће вас увек дочекивати раширених руку и отворена срца. Ма где пошли, осетићете да у вашим венама жубори Лим и шуми Милешевка, јер тај шум се не заборавља, то је вечити зов завичаја. 
Срећно пошли, сваком циљу здраво стигли. Нека вас срећа прати.

 

11. јун 2015. године

Љубомир ШУЉАГИЋ, директор